Poreklo crvenih algi još nije u potpunosti razjašnjeno. Fosilni ostaci pojedinih crvenih algi nađeni su u veoma starim kambrijumskim slojevima. To su bile alge složenije građe, i na osnovu toga se predpostavlja da su mogle da se pojave još u doba arheozoika. Tappan (1980) sugeriše da su crvene alge stare oko dve milijarde godina, dok Hori i Osawa (1987) predpostavljaju da su crvene alge stare između 1,3 i 1,4 milijarde godina. Teškoće u vezi sa praćenjem evolucije i filogenije crvenih algi predstavljaju i nepotpuni nizovi fosila, jer su se održali uglavnom oni oblici čija su tela bila prožeta krečnjakom. Najviše fosilnih vrsta je pronađeno iz familije Corallinaceae u okviru koje je poznato šezdesetak fosilnih i 13 recentnih vrsta. U okviru razdela Rhodophyta najbolje je proučena evolucija polnog procesa. U toku evolucije ispoljena je pojava sve složenije građenih struktura za razmnožavanje čime se obezbeđuje sigurnije spajanje muškog i ženskog gameta, jer pasivno nošenje spermacija vodom u velikoj meri umanjuje sigurnost oplođenja. Postoji više teorija koje objašnjavaju nastanak crvenih algi.
Razjašnjenju pitanja nastanka i filogenije crvenih algi nisu značajnije doprinela ni uporedna istraživanja sa drugim algama, jer su sličnosti između njih i drugih razdela beznačajne. Tako je uočena sličnost sa razdelima Cryptophyta i Chlorophyta, međutim ove alge ne sadrže floridea skrob (ali amilopektin je sličan floridea skrobu) i sadrže grupisane tilakoide što nije slučaj kod crvenih algi. Sem toga, bičevi su prisutni kod većine ili svih vrsta pomenuta dva razdela, a fikocijanin i fikoeritrin su prisutni samo kod pojedinih predstavnika razdela Cryptophyta.
Ustanovljena je određena sličnost sa cijanoprokariotima što bi moglo da asocira na zajedničko poreklo. Crvene alge imaju najviše sličnosti sa ovim razdelom algi. Kod njih se, kao i kod cijanoprokariota, nalaze pigmenti iz grupe fikobilina (biliproteina). U njihovim ćelijama se kao rezervna materija javlja floridea skrob koji je sličan glikoproteidu, rezervnoj materiji cijanoprokariota. U ciklusu razvića crvenih algi nema pokretnih stadijuma, a osim toga najprimitivnije crvene alge se ne razmnožavaju polno. Navedena svojstva crvenih algi s jedne strane ukazuju na njihovu veliku starost, a s druge na sličnost sa cijanoprokariotima. Po ovoj teoriji predstavnici razdela Rhodophyta su prvi eukariotski organizmi.
Takav zaključak bi donedavno mnogi autori smatrali previše jednostavnim i neprihvatljivim. Naime, crvene alge su eukariotski organizmi, dok fikobilini kod ove dve grupe algi nisu sasvim isti po svojoj strukturi, s druge strane. Pored toga, crvene alge imaju hlorofil d koji modrozelene alge ne poseduju. Osim toga većina crvenih algi se polno razmnožava oogamijom, složenim polnim procesom, a većina se odlikuje i složenom morfologijom i anatomijom. Izvesno je da se određene sličnosti između ove dve grupe organizama javljaju kao posledica razvoja u sličnim uslovima životne sredine koji su vladali u davnoj prošlosti kada su cijanoprokarioti već postojali, a crvene alge tek nastajale. Ovim se naročito objašnjava paralelizam pigmenata, pošto su se razvijali pri sličnim svetlosnim uslovima koji su se, u pogledu intenziteta i kvaliteta, razlikovali od današnjih. U tom smislu je kod velikog broja autora bilo prisutno shvatanje o tome da obe grupe algi imaju samostalno poreklo i međusobne srodničke veze ne postoje.
Međutim, ne može se zanemariti činjenica da i pored znatnih razlika, ove dve grupe organizama imaju sličnosti, koje su samo njima svojstvene i ne javljaju se kod drugih grupa algi. U novije vreme zastupljena su drugačija shvatanja. Naime, ako se pođe od činjenice da se oko rodoplasta nalazi dvoslojna membrana koja nije ni u kakvoj vezi sa endoplazmatičnim retikulumom, da kod nekih crvenih algi nije pronađen hlorofil d, te da on kod pripadnika koji ga poseduju možda predstavlja artefakt ili modifikovan hlorofil a, nameće se zaključak da su rodoplasti kod crvenih algi posledica primarne endosimbioze. U tom slučaju, u davnoj prošlosti u neki heterotrofni, eukariotski organizam "naselio" se neki cijanoprokariot. U toku evolucije došlo je do redukcije telesne organizacije cijanoprokariota do nivoa plastida, pri čemu se u, na taj način nastalim rodoplastima, zadržao hlorofil a i fikobilini. Hipoteza da preci svih jednostavnih plastida (pa i rodoplasta) imaju jedinstveno poreklo od cijanoprokariota, podržana je velikim sličnostima u sadržaju i organizaciji genoma plastida. Na ovaj način, osnovno poreklo crvenih algi izvodi se iz dve grupe organizama - heterotrofnog, eukariotskog pretka i predačkog cijanoprokariota.
Važno je napomenuti i to da teoriju primarne endosimbioze, iako je najnovija, ne prihvataju svi algolozi, pa tako da postoje danas i oni koji podržavaju jednu od prethodnih teorija.
Ako i postoje određene nedoumice o poreklu crvenih algi, nema sumnje da je reč o slepoj grani evolucije - direktno od crvenih algi, ili uz njihovo učešće, nije se razvila neka druga grupa organizama. Takođe, nema sumnje da se ova grupa algi rano odvojila od osnovne linije razvoja algi.
Razjašnjenju pitanja nastanka i filogenije crvenih algi nisu značajnije doprinela ni uporedna istraživanja sa drugim algama, jer su sličnosti između njih i drugih razdela beznačajne. Tako je uočena sličnost sa razdelima Cryptophyta i Chlorophyta, međutim ove alge ne sadrže floridea skrob (ali amilopektin je sličan floridea skrobu) i sadrže grupisane tilakoide što nije slučaj kod crvenih algi. Sem toga, bičevi su prisutni kod većine ili svih vrsta pomenuta dva razdela, a fikocijanin i fikoeritrin su prisutni samo kod pojedinih predstavnika razdela Cryptophyta.
Ustanovljena je određena sličnost sa cijanoprokariotima što bi moglo da asocira na zajedničko poreklo. Crvene alge imaju najviše sličnosti sa ovim razdelom algi. Kod njih se, kao i kod cijanoprokariota, nalaze pigmenti iz grupe fikobilina (biliproteina). U njihovim ćelijama se kao rezervna materija javlja floridea skrob koji je sličan glikoproteidu, rezervnoj materiji cijanoprokariota. U ciklusu razvića crvenih algi nema pokretnih stadijuma, a osim toga najprimitivnije crvene alge se ne razmnožavaju polno. Navedena svojstva crvenih algi s jedne strane ukazuju na njihovu veliku starost, a s druge na sličnost sa cijanoprokariotima. Po ovoj teoriji predstavnici razdela Rhodophyta su prvi eukariotski organizmi.
Takav zaključak bi donedavno mnogi autori smatrali previše jednostavnim i neprihvatljivim. Naime, crvene alge su eukariotski organizmi, dok fikobilini kod ove dve grupe algi nisu sasvim isti po svojoj strukturi, s druge strane. Pored toga, crvene alge imaju hlorofil d koji modrozelene alge ne poseduju. Osim toga većina crvenih algi se polno razmnožava oogamijom, složenim polnim procesom, a većina se odlikuje i složenom morfologijom i anatomijom. Izvesno je da se određene sličnosti između ove dve grupe organizama javljaju kao posledica razvoja u sličnim uslovima životne sredine koji su vladali u davnoj prošlosti kada su cijanoprokarioti već postojali, a crvene alge tek nastajale. Ovim se naročito objašnjava paralelizam pigmenata, pošto su se razvijali pri sličnim svetlosnim uslovima koji su se, u pogledu intenziteta i kvaliteta, razlikovali od današnjih. U tom smislu je kod velikog broja autora bilo prisutno shvatanje o tome da obe grupe algi imaju samostalno poreklo i međusobne srodničke veze ne postoje.
Međutim, ne može se zanemariti činjenica da i pored znatnih razlika, ove dve grupe organizama imaju sličnosti, koje su samo njima svojstvene i ne javljaju se kod drugih grupa algi. U novije vreme zastupljena su drugačija shvatanja. Naime, ako se pođe od činjenice da se oko rodoplasta nalazi dvoslojna membrana koja nije ni u kakvoj vezi sa endoplazmatičnim retikulumom, da kod nekih crvenih algi nije pronađen hlorofil d, te da on kod pripadnika koji ga poseduju možda predstavlja artefakt ili modifikovan hlorofil a, nameće se zaključak da su rodoplasti kod crvenih algi posledica primarne endosimbioze. U tom slučaju, u davnoj prošlosti u neki heterotrofni, eukariotski organizam "naselio" se neki cijanoprokariot. U toku evolucije došlo je do redukcije telesne organizacije cijanoprokariota do nivoa plastida, pri čemu se u, na taj način nastalim rodoplastima, zadržao hlorofil a i fikobilini. Hipoteza da preci svih jednostavnih plastida (pa i rodoplasta) imaju jedinstveno poreklo od cijanoprokariota, podržana je velikim sličnostima u sadržaju i organizaciji genoma plastida. Na ovaj način, osnovno poreklo crvenih algi izvodi se iz dve grupe organizama - heterotrofnog, eukariotskog pretka i predačkog cijanoprokariota.
Važno je napomenuti i to da teoriju primarne endosimbioze, iako je najnovija, ne prihvataju svi algolozi, pa tako da postoje danas i oni koji podržavaju jednu od prethodnih teorija.
Ako i postoje određene nedoumice o poreklu crvenih algi, nema sumnje da je reč o slepoj grani evolucije - direktno od crvenih algi, ili uz njihovo učešće, nije se razvila neka druga grupa organizama. Takođe, nema sumnje da se ova grupa algi rano odvojila od osnovne linije razvoja algi.
Nema komentara:
Objavi komentar